Obraz djon

Ako zivite u banana drzavi smisao za humor vam je neophodan za prezivljavanje. Od vase moci da od sjebane situacije napravite komicnu zavisi vase psihicno stanje. Osim smeha postoje i druga resenja kao sto su: alkohol, bensedini, heroin... Moglo bi se reci da je smeh jedino bezbedno sredstvo. Ponekad smeh ne pomaze. Ponekad je situacija tako odvratna ili sjebana da ni konzorcijum sastavljen od: Rovana Etkinsona, Dejvida Sapela, Dzima Kerija, Carlija Caplina i Monti Pajton trupe ne bi uspeo da od te situacije napravi ista iole smesno. Nazalost takvih situacija je u ovoj banana-mango-ananas-papaja drzavi sve vise iz dana u dan.
Setajuci ulicama Beograda u potrazi za dobrim provodom: dve drugarice iz Beograda, drugar iz Grcke i ja nalecemo na polu-mrtvog coveka koji lezi na stanici gradskog prevoza. Covek je bled, bez svesti, oko usta mu se skorela nekakva pena, tesko dise, pored njega lezi prosuta dvolitra lav piva... jednom recju sjeban. Prilazimo mu i pokusavamo da pomognemo, polivamo coveka vodom, pokusavamo da kominiciramo sa njim... Jedna od devojaka zove hitnu pomoc, sa druge strane slusalice smiren glas uverava je da je sve u redu iako uopste nije tako, kazu doci ce, ni sami ne znaju kad... Svo vreme na 20 metara od coveka stoji taksi koji ceka musteriju, beotaxi , broj vozila 1157. Taksista se uopste ne obazire na coveka koji lezi na trotoaru, kulira covek, jebe mu se.
Ubrzo dolazi jos ljudi, pomazu coveku. Neki likovi kazu da su ga videli u nekom klubu i da mu jos tamo nije bilo dobro. Hitne pomoci i dalje nema, zovemo po drugi put, sve je ok, opusteno... Posle treceg poziva, malo nerviranja i jednog skolskog casa cekanja dolazi famozni kombi hitne pomoci. Umesto doktora iz kombija istrcava TV ekipa i pocinje da snima mucenika koji lezi na trotoaru. Doktori izlaze lagano, ne zuri im se. Drugar iz Grcke prilazi "novinarima" (citaj:lesinarima) i pocinje da se dere na grckom. Verovatno covek nije upoznat sa evropskim vrednostima slobodnog novinarstva i postulatom istog da se najbolje prodaje tudja nesreca Okupljeni ljudi im govore da ne snimaju, oni se ne obaziru Voditeljka sa namerom da joj ne propadne prilog zove nekog Milosa koji je valda trebao da odstrani ovog Grka nisam siguran. Miloseee, Miloseee... Grk je uporan mi ostali se takodje bunimo. Milosa nema. Stavljamo jadnika na nosila. Po novinare dolaze druga kola iz kojih izlazi devojka sa nekakvom novinarskom akreditacijom i pocinje da objasnjava nasem prijatelju na grckom kako je sve u redu, kako je to normala,emisija, projekat, novinarstvo, sloboda, Evropa, ptice cvrkucu, deca se smeju...
Hitna odvozi nesrecnika, za njom odlaze novinarska kola, odlazi i opusteni taksista... Stvari se vracaju u normalu kao da se nista nije desilo.
Par dana posle gledam emisiju o radu hitne pomoci u Beogradu. Proverena sema gde novinari svrsavaju na tuzne price iz zivota prestonice, jer sto je gora nesreca, to je veca gledanost. Sve ukonponovano sa izjavama strip-heroja u crvenim jaknama (koji nikad ne dodju na vreme), o tome kako ljudi nemaju postovanja prema njihovoj profesiji i 4-5 reklamnih blokova. Odjednom sve one price o: vizit kartama pogrebnih preduzeca, namernim kasnjenjima, kradjama novcanika... Padaju u vodu, oprali su ih njihovi saborci novinari. Ispada da su jednini problemi hitne pomoci gradjani koje lece, oni: bespotrebno, zovu, ne daju lesinarima da ih snimaju, agresivni su, pijani, drogirani... A oni su sta drugo ,nego heroji: Betmen, Supermen i Zena Macka.
Gledajuci ovu emisiju shvatio sam da ako ikad budem poklekao poslednja institucija koju bih zeleo da neko pozove u tom trenutku je herojska hitna pomoc, umrecu zbog njihovog kasnjenja i pri tom cu biti na televiziji okarekterisan kao nezahvalni, agresivni, pijani, drogirani les bez novcanika u dzepu i sa vizit kartom pogrebnog preduzeca za reverom. NE HVALA!!