Obraz djon

Ako zivite u banana drzavi smisao za humor vam je neophodan za prezivljavanje. Od vase moci da od sjebane situacije napravite komicnu zavisi vase psihicno stanje. Osim smeha postoje i druga resenja kao sto su: alkohol, bensedini, heroin... Moglo bi se reci da je smeh jedino bezbedno sredstvo. Ponekad smeh ne pomaze. Ponekad je situacija tako odvratna ili sjebana da ni konzorcijum sastavljen od: Rovana Etkinsona, Dejvida Sapela, Dzima Kerija, Carlija Caplina i Monti Pajton trupe ne bi uspeo da od te situacije napravi ista iole smesno. Nazalost takvih situacija je u ovoj banana-mango-ananas-papaja drzavi sve vise iz dana u dan.
Setajuci ulicama Beograda u potrazi za dobrim provodom: dve drugarice iz Beograda, drugar iz Grcke i ja nalecemo na polu-mrtvog coveka koji lezi na stanici gradskog prevoza. Covek je bled, bez svesti, oko usta mu se skorela nekakva pena, tesko dise, pored njega lezi prosuta dvolitra lav piva... jednom recju sjeban. Prilazimo mu i pokusavamo da pomognemo, polivamo coveka vodom, pokusavamo da kominiciramo sa njim... Jedna od devojaka zove hitnu pomoc, sa druge strane slusalice smiren glas uverava je da je sve u redu iako uopste nije tako, kazu doci ce, ni sami ne znaju kad... Svo vreme na 20 metara od coveka stoji taksi koji ceka musteriju, beotaxi , broj vozila 1157. Taksista se uopste ne obazire na coveka koji lezi na trotoaru, kulira covek, jebe mu se.
Ubrzo dolazi jos ljudi, pomazu coveku. Neki likovi kazu da su ga videli u nekom klubu i da mu jos tamo nije bilo dobro. Hitne pomoci i dalje nema, zovemo po drugi put, sve je ok, opusteno... Posle treceg poziva, malo nerviranja i jednog skolskog casa cekanja dolazi famozni kombi hitne pomoci. Umesto doktora iz kombija istrcava TV ekipa i pocinje da snima mucenika koji lezi na trotoaru. Doktori izlaze lagano, ne zuri im se. Drugar iz Grcke prilazi "novinarima" (citaj:lesinarima) i pocinje da se dere na grckom. Verovatno covek nije upoznat sa evropskim vrednostima slobodnog novinarstva i postulatom istog da se najbolje prodaje tudja nesreca Okupljeni ljudi im govore da ne snimaju, oni se ne obaziru Voditeljka sa namerom da joj ne propadne prilog zove nekog Milosa koji je valda trebao da odstrani ovog Grka nisam siguran. Miloseee, Miloseee... Grk je uporan mi ostali se takodje bunimo. Milosa nema. Stavljamo jadnika na nosila. Po novinare dolaze druga kola iz kojih izlazi devojka sa nekakvom novinarskom akreditacijom i pocinje da objasnjava nasem prijatelju na grckom kako je sve u redu, kako je to normala,emisija, projekat, novinarstvo, sloboda, Evropa, ptice cvrkucu, deca se smeju...
Hitna odvozi nesrecnika, za njom odlaze novinarska kola, odlazi i opusteni taksista... Stvari se vracaju u normalu kao da se nista nije desilo.
Par dana posle gledam emisiju o radu hitne pomoci u Beogradu. Proverena sema gde novinari svrsavaju na tuzne price iz zivota prestonice, jer sto je gora nesreca, to je veca gledanost. Sve ukonponovano sa izjavama strip-heroja u crvenim jaknama (koji nikad ne dodju na vreme), o tome kako ljudi nemaju postovanja prema njihovoj profesiji i 4-5 reklamnih blokova. Odjednom sve one price o: vizit kartama pogrebnih preduzeca, namernim kasnjenjima, kradjama novcanika... Padaju u vodu, oprali su ih njihovi saborci novinari. Ispada da su jednini problemi hitne pomoci gradjani koje lece, oni: bespotrebno, zovu, ne daju lesinarima da ih snimaju, agresivni su, pijani, drogirani... A oni su sta drugo ,nego heroji: Betmen, Supermen i Zena Macka.
Gledajuci ovu emisiju shvatio sam da ako ikad budem poklekao poslednja institucija koju bih zeleo da neko pozove u tom trenutku je herojska hitna pomoc, umrecu zbog njihovog kasnjenja i pri tom cu biti na televiziji okarekterisan kao nezahvalni, agresivni, pijani, drogirani les bez novcanika u dzepu i sa vizit kartom pogrebnog preduzeca za reverom. NE HVALA!!

Ekstremni sportovi

Ekstremni sportovi, nekada zanimacija nekolicine entuzijasta danas privlace sve veci broj ljudi kako u svetu, tako i u Srbiji. Mnogi zele da na test stave svoju izdrzljivost i pomere granice svojih mogucnosti. Nekada porodicni ljudi, uspesni biznismeni daju sve za malo adrenalina, uzbudjenja i opasnosti.
Svima je poznato da je nasa zemlja nebrojeno puta bila sampion sveta i Evrope u raznim konvencionalnim sportovima kao sto su: Kosarka, vaterpolo, odbojka... A, da li vam je poznato da Srbija zauzima veoma bitno mesto u svetu ekstremnih sportova? Osim sto smo nebrojeno puta bili sampioni u mnogim ekstremnim sportovima, Srbija je svetu podarila jos mnogo novih ekstremnih disciplina koje su patentirane na nasim prostorima.
Najpoznatiji srpski ekstremni sport zove se: Rad na gradjevini. Ovaj zanimljiv sport iziskuje velike napore, podize nivo adrenalina do beskonacnosti i jaca timski duh takmicara. Osim rada na gradjevini poznati srpski ekstremni sportovi su: Prelazak pesackog prelaza, kradja mlade itd.
Mitar Mistrija, dvostruki sampion u radu na gradjevini, otkrice za nase citaoce tajne ovog ekstremnog sporta.
Gospodine Mistrija kada i kako ste poceli da se bavite ovim sportom?
Sportom sam poceo rekreativno da se bavim jos u studentskim danima. Poceo sam ozbiljnije da se bavim radom na gradjevini kada su me na to podstakli: Bivsi sef moje zene, koji joj je dao otkaz posto je zatrudnela, kao i moj bivsi sef koji me proglasio tehnoloskim viskom bas nekako u to vreme. Ovim putem zelim da se zahvalim tim ljudima za svu podrsku koju su mi pruzili i mislim da jedan veliki deo slave koje sam stekao u ovom sportu pripada njima.
Mozete li nam malo blize opisati sam sport, kategorije takmicenja...?
Naravno, sam sport zahteva neustrasivost kao i razne moglo bi se slobodno reci cirkuske vestine kao sto su : hodanje po truloj dasci na 20-30 metara iznad zemlje, guranje kolica po istoj, sprecavanje obrusavanja zidova golim rukama ... Kao sto vidite sport je veoma zahtevan i opasan sto mu daje dodatnu draz. Sto se tice kategorija, postoje 3 kategorije: do pola litre rakije, od pola do litre, i preko litre.
Kakav odnos imate sa vasim trenerom?
Trener koji se u ovom sportu zove investitor nam daje punu podrsku, cesto nas bodri vikanjem, pretnjama, smanjenjem premija... Imamo odlican odnos sa njima, on ce sve da uradi samo da bi od nas izvukao maksimum i to mu mnogo dobro ide. Do sada je iznedrio vec desetine sampiona.
Da li sport jaca timski duh takmicara?
Timski duh je najvazniji u radu na gradjevini. Evo recimo , onaj mali tamo, pravi timski igrac, isao je po burek i pivo za sve kolege iz ekipe jutros.
Kako drzava pomaze sport kojim se bavite?
Drzava i drzavni funkcioneri nas nesebicno pomazu. Cesto drzavni funkcioneri i sami otvaraju sportske klubove kad grade: vile, trzne centre, bazene... Najbolji primer za to je ministar za kapitalne investicije Mrkonjic koji cesto obilazi nase sportske terene i kupuje nam sportsku opremu od svog novca: pivo, rakiju, vinjak itd
Da li ste organizovali neke akcije promocije ovog sporta medju decom?
Naravno, neki saigraci cesto posecuju srednje i osnovne skole u okviru kampanja za popularizaciju sporta. U tome nam pomazu i direktori srednjih i osnovnih skola tako sto kontaktiraju nase trenera (investitore) veoma cesto, pa mi onda odlazimo u skole krecimo vec okrecene zidove, popravljamo nove krovove... Sve zarad populazrizacije sporta.
Sta bi ste vi porucili mladim ljudima?
Porucio bih im da budu svoji, bolje je da zaginu baveci se gradjevinom nego baveci se drogom. Droga je smrt , mesajte malter.