Ako zivite u banana drzavi smisao za humor vam je neophodan za prezivljavanje. Od vase moci da od sjebane situacije napravite komicnu zavisi vase psihicno stanje. Osim smeha postoje i druga resenja kao sto su: alkohol, bensedini, heroin... Moglo bi se reci da je smeh jedino bezbedno sredstvo. Ponekad smeh ne pomaze. Ponekad je situacija tako odvratna ili sjebana da ni konzorcijum sastavljen od: Rovana Etkinsona, Dejvida Sapela, Dzima Kerija, Carlija Caplina i Monti Pajton trupe ne bi uspeo da od te situacije napravi ista iole smesno. Nazalost takvih situacija je u ovoj banana-mango-ananas-papaja drzavi sve vise iz dana u dan.
Setajuci ulicama Beograda u potrazi za dobrim provodom: dve drugarice iz Beograda, drugar iz Grcke i ja nalecemo na polu-mrtvog coveka koji lezi na stanici gradskog prevoza. Covek je bled, bez svesti, oko usta mu se skorela nekakva pena, tesko dise, pored njega lezi prosuta dvolitra lav piva... jednom recju sjeban. Prilazimo mu i pokusavamo da pomognemo, polivamo coveka vodom, pokusavamo da kominiciramo sa njim... Jedna od devojaka zove hitnu pomoc, sa druge strane slusalice smiren glas uverava je da je sve u redu iako uopste nije tako, kazu doci ce, ni sami ne znaju kad... Svo vreme na 20 metara od coveka stoji taksi koji ceka musteriju, beotaxi , broj vozila 1157. Taksista se uopste ne obazire na coveka koji lezi na trotoaru, kulira covek, jebe mu se.
Ubrzo dolazi jos ljudi, pomazu coveku. Neki likovi kazu da su ga videli u nekom klubu i da mu jos tamo nije bilo dobro. Hitne pomoci i dalje nema, zovemo po drugi put, sve je ok, opusteno... Posle treceg poziva, malo nerviranja i jednog skolskog casa cekanja dolazi famozni kombi hitne pomoci. Umesto doktora iz kombija istrcava TV ekipa i pocinje da snima mucenika koji lezi na trotoaru. Doktori izlaze lagano, ne zuri im se. Drugar iz Grcke prilazi "novinarima" (citaj:lesinarima) i pocinje da se dere na grckom. Verovatno covek nije upoznat sa evropskim vrednostima slobodnog novinarstva i postulatom istog da se najbolje prodaje tudja nesreca Okupljeni ljudi im govore da ne snimaju, oni se ne obaziru Voditeljka sa namerom da joj ne propadne prilog zove nekog Milosa koji je valda trebao da odstrani ovog Grka nisam siguran. Miloseee, Miloseee... Grk je uporan mi ostali se takodje bunimo. Milosa nema. Stavljamo jadnika na nosila. Po novinare dolaze druga kola iz kojih izlazi devojka sa nekakvom novinarskom akreditacijom i pocinje da objasnjava nasem prijatelju na grckom kako je sve u redu, kako je to normala,emisija, projekat, novinarstvo, sloboda, Evropa, ptice cvrkucu, deca se smeju...
Hitna odvozi nesrecnika, za njom odlaze novinarska kola, odlazi i opusteni taksista... Stvari se vracaju u normalu kao da se nista nije desilo.
Par dana posle gledam emisiju o radu hitne pomoci u Beogradu. Proverena sema gde novinari svrsavaju na tuzne price iz zivota prestonice, jer sto je gora nesreca, to je veca gledanost. Sve ukonponovano sa izjavama strip-heroja u crvenim jaknama (koji nikad ne dodju na vreme), o tome kako ljudi nemaju postovanja prema njihovoj profesiji i 4-5 reklamnih blokova. Odjednom sve one price o: vizit kartama pogrebnih preduzeca, namernim kasnjenjima, kradjama novcanika... Padaju u vodu, oprali su ih njihovi saborci novinari. Ispada da su jednini problemi hitne pomoci gradjani koje lece, oni: bespotrebno, zovu, ne daju lesinarima da ih snimaju, agresivni su, pijani, drogirani... A oni su sta drugo ,nego heroji: Betmen, Supermen i Zena Macka.
Gledajuci ovu emisiju shvatio sam da ako ikad budem poklekao poslednja institucija koju bih zeleo da neko pozove u tom trenutku je herojska hitna pomoc, umrecu zbog njihovog kasnjenja i pri tom cu biti na televiziji okarekterisan kao nezahvalni, agresivni, pijani, drogirani les bez novcanika u dzepu i sa vizit kartom pogrebnog preduzeca za reverom. NE HVALA!!
среда, 24. март 2010.
среда, 17. март 2010.
Ekstremni sportovi
Ekstremni sportovi, nekada zanimacija nekolicine entuzijasta danas privlace sve veci broj ljudi kako u svetu, tako i u Srbiji. Mnogi zele da na test stave svoju izdrzljivost i pomere granice svojih mogucnosti. Nekada porodicni ljudi, uspesni biznismeni daju sve za malo adrenalina, uzbudjenja i opasnosti.
Svima je poznato da je nasa zemlja nebrojeno puta bila sampion sveta i Evrope u raznim konvencionalnim sportovima kao sto su: Kosarka, vaterpolo, odbojka... A, da li vam je poznato da Srbija zauzima veoma bitno mesto u svetu ekstremnih sportova? Osim sto smo nebrojeno puta bili sampioni u mnogim ekstremnim sportovima, Srbija je svetu podarila jos mnogo novih ekstremnih disciplina koje su patentirane na nasim prostorima.
Najpoznatiji srpski ekstremni sport zove se: Rad na gradjevini. Ovaj zanimljiv sport iziskuje velike napore, podize nivo adrenalina do beskonacnosti i jaca timski duh takmicara. Osim rada na gradjevini poznati srpski ekstremni sportovi su: Prelazak pesackog prelaza, kradja mlade itd.
Mitar Mistrija, dvostruki sampion u radu na gradjevini, otkrice za nase citaoce tajne ovog ekstremnog sporta.
Gospodine Mistrija kada i kako ste poceli da se bavite ovim sportom?
Sportom sam poceo rekreativno da se bavim jos u studentskim danima. Poceo sam ozbiljnije da se bavim radom na gradjevini kada su me na to podstakli: Bivsi sef moje zene, koji joj je dao otkaz posto je zatrudnela, kao i moj bivsi sef koji me proglasio tehnoloskim viskom bas nekako u to vreme. Ovim putem zelim da se zahvalim tim ljudima za svu podrsku koju su mi pruzili i mislim da jedan veliki deo slave koje sam stekao u ovom sportu pripada njima.
Mozete li nam malo blize opisati sam sport, kategorije takmicenja...?
Naravno, sam sport zahteva neustrasivost kao i razne moglo bi se slobodno reci cirkuske vestine kao sto su : hodanje po truloj dasci na 20-30 metara iznad zemlje, guranje kolica po istoj, sprecavanje obrusavanja zidova golim rukama ... Kao sto vidite sport je veoma zahtevan i opasan sto mu daje dodatnu draz. Sto se tice kategorija, postoje 3 kategorije: do pola litre rakije, od pola do litre, i preko litre.
Kakav odnos imate sa vasim trenerom?
Trener koji se u ovom sportu zove investitor nam daje punu podrsku, cesto nas bodri vikanjem, pretnjama, smanjenjem premija... Imamo odlican odnos sa njima, on ce sve da uradi samo da bi od nas izvukao maksimum i to mu mnogo dobro ide. Do sada je iznedrio vec desetine sampiona.
Da li sport jaca timski duh takmicara?
Timski duh je najvazniji u radu na gradjevini. Evo recimo , onaj mali tamo, pravi timski igrac, isao je po burek i pivo za sve kolege iz ekipe jutros.
Kako drzava pomaze sport kojim se bavite?
Drzava i drzavni funkcioneri nas nesebicno pomazu. Cesto drzavni funkcioneri i sami otvaraju sportske klubove kad grade: vile, trzne centre, bazene... Najbolji primer za to je ministar za kapitalne investicije Mrkonjic koji cesto obilazi nase sportske terene i kupuje nam sportsku opremu od svog novca: pivo, rakiju, vinjak itd
Da li ste organizovali neke akcije promocije ovog sporta medju decom?
Naravno, neki saigraci cesto posecuju srednje i osnovne skole u okviru kampanja za popularizaciju sporta. U tome nam pomazu i direktori srednjih i osnovnih skola tako sto kontaktiraju nase trenera (investitore) veoma cesto, pa mi onda odlazimo u skole krecimo vec okrecene zidove, popravljamo nove krovove... Sve zarad populazrizacije sporta.
Sta bi ste vi porucili mladim ljudima?
Porucio bih im da budu svoji, bolje je da zaginu baveci se gradjevinom nego baveci se drogom. Droga je smrt , mesajte malter.
Svima je poznato da je nasa zemlja nebrojeno puta bila sampion sveta i Evrope u raznim konvencionalnim sportovima kao sto su: Kosarka, vaterpolo, odbojka... A, da li vam je poznato da Srbija zauzima veoma bitno mesto u svetu ekstremnih sportova? Osim sto smo nebrojeno puta bili sampioni u mnogim ekstremnim sportovima, Srbija je svetu podarila jos mnogo novih ekstremnih disciplina koje su patentirane na nasim prostorima.
Najpoznatiji srpski ekstremni sport zove se: Rad na gradjevini. Ovaj zanimljiv sport iziskuje velike napore, podize nivo adrenalina do beskonacnosti i jaca timski duh takmicara. Osim rada na gradjevini poznati srpski ekstremni sportovi su: Prelazak pesackog prelaza, kradja mlade itd.
Mitar Mistrija, dvostruki sampion u radu na gradjevini, otkrice za nase citaoce tajne ovog ekstremnog sporta.
Gospodine Mistrija kada i kako ste poceli da se bavite ovim sportom?
Sportom sam poceo rekreativno da se bavim jos u studentskim danima. Poceo sam ozbiljnije da se bavim radom na gradjevini kada su me na to podstakli: Bivsi sef moje zene, koji joj je dao otkaz posto je zatrudnela, kao i moj bivsi sef koji me proglasio tehnoloskim viskom bas nekako u to vreme. Ovim putem zelim da se zahvalim tim ljudima za svu podrsku koju su mi pruzili i mislim da jedan veliki deo slave koje sam stekao u ovom sportu pripada njima.
Mozete li nam malo blize opisati sam sport, kategorije takmicenja...?
Naravno, sam sport zahteva neustrasivost kao i razne moglo bi se slobodno reci cirkuske vestine kao sto su : hodanje po truloj dasci na 20-30 metara iznad zemlje, guranje kolica po istoj, sprecavanje obrusavanja zidova golim rukama ... Kao sto vidite sport je veoma zahtevan i opasan sto mu daje dodatnu draz. Sto se tice kategorija, postoje 3 kategorije: do pola litre rakije, od pola do litre, i preko litre.
Kakav odnos imate sa vasim trenerom?
Trener koji se u ovom sportu zove investitor nam daje punu podrsku, cesto nas bodri vikanjem, pretnjama, smanjenjem premija... Imamo odlican odnos sa njima, on ce sve da uradi samo da bi od nas izvukao maksimum i to mu mnogo dobro ide. Do sada je iznedrio vec desetine sampiona.
Da li sport jaca timski duh takmicara?
Timski duh je najvazniji u radu na gradjevini. Evo recimo , onaj mali tamo, pravi timski igrac, isao je po burek i pivo za sve kolege iz ekipe jutros.
Kako drzava pomaze sport kojim se bavite?
Drzava i drzavni funkcioneri nas nesebicno pomazu. Cesto drzavni funkcioneri i sami otvaraju sportske klubove kad grade: vile, trzne centre, bazene... Najbolji primer za to je ministar za kapitalne investicije Mrkonjic koji cesto obilazi nase sportske terene i kupuje nam sportsku opremu od svog novca: pivo, rakiju, vinjak itd
Da li ste organizovali neke akcije promocije ovog sporta medju decom?
Naravno, neki saigraci cesto posecuju srednje i osnovne skole u okviru kampanja za popularizaciju sporta. U tome nam pomazu i direktori srednjih i osnovnih skola tako sto kontaktiraju nase trenera (investitore) veoma cesto, pa mi onda odlazimo u skole krecimo vec okrecene zidove, popravljamo nove krovove... Sve zarad populazrizacije sporta.
Sta bi ste vi porucili mladim ljudima?
Porucio bih im da budu svoji, bolje je da zaginu baveci se gradjevinom nego baveci se drogom. Droga je smrt , mesajte malter.
недеља, 28. фебруар 2010.
Stranacka sprema
-Dobar dan!
-Dobar dan!
-Mogu li da vam postavim jedno pitanje?
-Samo izviolite...
-Zanima me na kom salteru treba da se prijavim na berzu rada.
-Znate kako... Ima vise saltera na koje mozete da se prijavite u zavisnosti...
-... Od strucne spreme?
-Ne!!To je nekad bilo tako. Sad je uveden novi sistem.
-Kakav novi sistem?
- Stranacki. Sad sve zavisi od stranacke spreme. Da li ste clan neke stranke?
-Ne! Zasto?!
-Aha, onda idite na salter za nestranacke licnosti.
-Gde da idem?
-Salter za ljude koji nisu clanovi ni jedne stranke, to vam je dole u podrumu, ovo je za opoziciju, a
gore je za clanove vladajucih stranaka.
-Ne razumem, sta moja stranacka pripadnost ima veze sa trazenjem posla...??
-EEE, mnogo si ti naivan... Salter je u podrumu. Sledeci!!!
----------------------------------------------------------------------------------
-Dobar dan!
-Mljac!
-Da li je ovo salter za nestranacke licnosti?
-Jest.
-Da li ovde mogu da se prijavim na berzu rada?
-Da li ste clan neke politicke stranke?!
-Ne.
-Znaci bez perspektive, dosli ste na pravi salter.
-...Kako mislite bez perspektive?
-Shvaticete vec.
-Da bi vas prijavio na berzu rada moram da unesem neke osnovne podatke.
-Ime?
-
-
-
-Da li je neko iz vase uze porodice clan neke stranke?
-Ne
-A joj... covece... Da li je neko od vasih rodjaka do treceg kolena clan neke politicke stranke?
-Da! Brat od ujaka.
-Konacno! Recite mi da li je vas brat od ujaka clan vladajuce ili opozicione stranke?
-Opozicione.
-Koju funkciju obavlja vas brat od ujaka u toj stranci?
-Nema funkciju, samo ima clansku kartu.
-Joj bre ljudi, pa kakve meni salju ovde......
-Izvinite nesto nije u redu?
-Ne, ne... Izvinite sve je u redu, malo sam se zaneo, od jutros samo izgubljeni slucajevi.
-Kakvi izgubljeni slucajevi? Jel sam ja izgubljen slucaj?
-Pa nazalost jeste.
-A jeste vi ovde da postavljate dijagnoze ili radite svoj posao??
-Da radim svoj posao!? Kako bre da radim svoj posao covece boziji. Svi koji dolaze ovde nemaju ni kuceta, ni maceta, ni striku, ni ujku, ni kuma.... A sto je najgore, ni stranku. Bog je bre na njih zaboravio i hoce ja da im nadjem nesto.
-Pa to vam je posao zar ne.
-Pa jeste, ali posao je i onom na spratu. Samo njemu bre dolaze sve ljudi sa visokom stranackom spremom, ugledni ljudi, gospoda, svi ih znaju, milina za njih traziti posao. A ne kao ovde dole, sve bagra apoliticna. Evo juce gore kod kolege dosao sin potpredsednika ***, to su bre maniri, kultura... Sve Evropski. Razmenili vizit karte, pa tu pao neki mrs, pa viski... I eto nasli mu posao za 5 minuta.
-Ne sumnjam... Ali..
-Ma nema tu ali covece, tako se to radi. Evropski!! Na obostrano zadovoljstvo, a ne ti dodjes mi tu kao popisan, smrknut, ne spreman, praznih ruku...
-A kako da se bolje pripremim da bi imao vece sanse? Sta bi mi vi preporucili?
-Pa ovako.... Za pocetak stranacka sprema...
-Sta sa njom?
-Ne valja ti, nemas je, takav mozes samo da kopas kanale ili prodajes kirbi, a slozices se da to i nisu neki poslovi.
-Pa nisu...
-Znaci moras da pojacas stranacku spremu, tj da se uclanis u neku stranku. Ako se uclanis u vladajucu moras malo vise da se potrudis da bi dobio posao, tamo se sad svi uclanjuju.
-Kakve su sanse sa opozicionim?
-Nije ni to tako lose, gledaj da to bude stranka sa velikim koalicionim potencijalom, ako dobru odaberes cekaces samo do sledecih izbora.
-U redu stranka, zapisao sam, jos nesto?
-.. "Jos nesto?" ... Ccc... Naravno da ima jos nesto. Ne mozes samo da se uclanis, i da ko tvoj brat od ujaka krades bogu dane. Moras da zagrejes predsednikovu stolicu, udarnicki da lepis plakate, aplaudiras, skandiras, dodvoravas se, lazes, budes aktivan i dizes ruku za ono sto predlozi predsednik. Ti mislio samo se uclanis i gotovo.. Eee, moras biti vredan. Za svaki stepen stranacke spreme mora naporno da se radi.
-Sta bi mi jos pomoglo pri trazenju posla?
- Poznavanje...
-...Jezika?
-Ma, ne bre...
-... Rada na racunaru?
- O boze uzmi me... LJUDI covece boziji, ljudi na visokim polozajima...
-Ne razumem?
-Poznavanje ljudi na visokim polozajima je veoma korisno pri trazenju posla. Sve moram da ti crtam.
-Pa gde da upoznam te ljude?
-Nema sta sad da ih upoznajes, glavonje se ne druze i ne upoznaju sa takvima kao sto si ti. Lepo pitas svoje roditelje, komsije, bracu, sestre da li znaju nekog na visokom polozaju, ako znaju i voljni su da ti pomognu u trazenju posla i nazovu te likove a ja lepo ovde upisem njihova imena u rubliku i na konju si. Takodje pretrazi svoje porodicno stablo, ko zna gde se krije neki uspesni biznismen, nacelnik SUPa ili predsednik upravnog odbora sa kojim se nisi cuo sto godina.
-Jel to sve?
-Pa skoro. Osim toga dobro je za svaki slucaj pripremiti koverat sa...
-...Diplomom fakulteta?
-NE!!! Koverat sa par hiljada eura KONJU!!
-Dobar dan!
-Mogu li da vam postavim jedno pitanje?
-Samo izviolite...
-Zanima me na kom salteru treba da se prijavim na berzu rada.
-Znate kako... Ima vise saltera na koje mozete da se prijavite u zavisnosti...
-... Od strucne spreme?
-Ne!!To je nekad bilo tako. Sad je uveden novi sistem.
-Kakav novi sistem?
- Stranacki. Sad sve zavisi od stranacke spreme. Da li ste clan neke stranke?
-Ne! Zasto?!
-Aha, onda idite na salter za nestranacke licnosti.
-Gde da idem?
-Salter za ljude koji nisu clanovi ni jedne stranke, to vam je dole u podrumu, ovo je za opoziciju, a
gore je za clanove vladajucih stranaka.
-Ne razumem, sta moja stranacka pripadnost ima veze sa trazenjem posla...??
-EEE, mnogo si ti naivan... Salter je u podrumu. Sledeci!!!
----------------------------------------------------------------------------------
-Dobar dan!
-Mljac!
-Da li je ovo salter za nestranacke licnosti?
-Jest.
-Da li ovde mogu da se prijavim na berzu rada?
-Da li ste clan neke politicke stranke?!
-Ne.
-Znaci bez perspektive, dosli ste na pravi salter.
-...Kako mislite bez perspektive?
-Shvaticete vec.
-Da bi vas prijavio na berzu rada moram da unesem neke osnovne podatke.
-Ime?
-
-
-
-Da li je neko iz vase uze porodice clan neke stranke?
-Ne
-A joj... covece... Da li je neko od vasih rodjaka do treceg kolena clan neke politicke stranke?
-Da! Brat od ujaka.
-Konacno! Recite mi da li je vas brat od ujaka clan vladajuce ili opozicione stranke?
-Opozicione.
-Koju funkciju obavlja vas brat od ujaka u toj stranci?
-Nema funkciju, samo ima clansku kartu.
-Joj bre ljudi, pa kakve meni salju ovde......
-Izvinite nesto nije u redu?
-Ne, ne... Izvinite sve je u redu, malo sam se zaneo, od jutros samo izgubljeni slucajevi.
-Kakvi izgubljeni slucajevi? Jel sam ja izgubljen slucaj?
-Pa nazalost jeste.
-A jeste vi ovde da postavljate dijagnoze ili radite svoj posao??
-Da radim svoj posao!? Kako bre da radim svoj posao covece boziji. Svi koji dolaze ovde nemaju ni kuceta, ni maceta, ni striku, ni ujku, ni kuma.... A sto je najgore, ni stranku. Bog je bre na njih zaboravio i hoce ja da im nadjem nesto.
-Pa to vam je posao zar ne.
-Pa jeste, ali posao je i onom na spratu. Samo njemu bre dolaze sve ljudi sa visokom stranackom spremom, ugledni ljudi, gospoda, svi ih znaju, milina za njih traziti posao. A ne kao ovde dole, sve bagra apoliticna. Evo juce gore kod kolege dosao sin potpredsednika ***, to su bre maniri, kultura... Sve Evropski. Razmenili vizit karte, pa tu pao neki mrs, pa viski... I eto nasli mu posao za 5 minuta.
-Ne sumnjam... Ali..
-Ma nema tu ali covece, tako se to radi. Evropski!! Na obostrano zadovoljstvo, a ne ti dodjes mi tu kao popisan, smrknut, ne spreman, praznih ruku...
-A kako da se bolje pripremim da bi imao vece sanse? Sta bi mi vi preporucili?
-Pa ovako.... Za pocetak stranacka sprema...
-Sta sa njom?
-Ne valja ti, nemas je, takav mozes samo da kopas kanale ili prodajes kirbi, a slozices se da to i nisu neki poslovi.
-Pa nisu...
-Znaci moras da pojacas stranacku spremu, tj da se uclanis u neku stranku. Ako se uclanis u vladajucu moras malo vise da se potrudis da bi dobio posao, tamo se sad svi uclanjuju.
-Kakve su sanse sa opozicionim?
-Nije ni to tako lose, gledaj da to bude stranka sa velikim koalicionim potencijalom, ako dobru odaberes cekaces samo do sledecih izbora.
-U redu stranka, zapisao sam, jos nesto?
-.. "Jos nesto?" ... Ccc... Naravno da ima jos nesto. Ne mozes samo da se uclanis, i da ko tvoj brat od ujaka krades bogu dane. Moras da zagrejes predsednikovu stolicu, udarnicki da lepis plakate, aplaudiras, skandiras, dodvoravas se, lazes, budes aktivan i dizes ruku za ono sto predlozi predsednik. Ti mislio samo se uclanis i gotovo.. Eee, moras biti vredan. Za svaki stepen stranacke spreme mora naporno da se radi.
-Sta bi mi jos pomoglo pri trazenju posla?
- Poznavanje...
-...Jezika?
-Ma, ne bre...
-... Rada na racunaru?
- O boze uzmi me... LJUDI covece boziji, ljudi na visokim polozajima...
-Ne razumem?
-Poznavanje ljudi na visokim polozajima je veoma korisno pri trazenju posla. Sve moram da ti crtam.
-Pa gde da upoznam te ljude?
-Nema sta sad da ih upoznajes, glavonje se ne druze i ne upoznaju sa takvima kao sto si ti. Lepo pitas svoje roditelje, komsije, bracu, sestre da li znaju nekog na visokom polozaju, ako znaju i voljni su da ti pomognu u trazenju posla i nazovu te likove a ja lepo ovde upisem njihova imena u rubliku i na konju si. Takodje pretrazi svoje porodicno stablo, ko zna gde se krije neki uspesni biznismen, nacelnik SUPa ili predsednik upravnog odbora sa kojim se nisi cuo sto godina.
-Jel to sve?
-Pa skoro. Osim toga dobro je za svaki slucaj pripremiti koverat sa...
-...Diplomom fakulteta?
-NE!!! Koverat sa par hiljada eura KONJU!!
Пријавите се на:
Постови (Atom)